Skupština Srbije usvojila je krajem maja odluku o izboru članova Komisije za istragu posledica NATO bombradovanja 1999. godine po zdravlje građana i životnu sredinu.

Preliminarni izveštaj ove komisije trebalo bi da bude podnet 2020. godine, a na svakih šest meseci izveštavaće o radu. U istraživanju će se koristiti i rezultati Parlamenta Italije o zdravlju vojnika koji su bili na Kosovu.

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan ističe da Srbija temeljno radi na otkrivanju posledica NATO bombardovanja, a kako ističe, ključna reč je nauka.

- Postoji niz tehnika koje se primenjuju, a ovde ćemo boraviti na terenu, prikupljati uzorke, a matematički modeli će nam dati sliku onoga što se zapravo dogodilo i šta će se dogoditi u budućnosti - kaže minitsar za "Novo jutro".

Istraživanja su, kako kaže, moguća iako je prošlo 19 godina. On podseća da je Srbija neposredno nakon bombardovanja na četiri ili pet tačaka izvršila sanaciju, te postoje podaci.

- Podaci su u vojsci, na VMA, u posebnom telu koje je formirano 1999. godine. Ne treba podceniti Srbiji. Možda je sada siromašna, ali ima puno znanja i naprednih metoda. Sve ćemo to iskoristiti i građani će biti iznenađeni sposobnošću koju će pokazati naša nauka - kaže Trivan.

Srbija će, kako kaže, pokušati da u istraživanje uključi i KiM .

- Najviše osiromašenog uranijuma bačeno je na ovu teritoriju, pa su upravo građani KiM najveće žrtve - ističe ministar Trivan. On dodaje da je na KiM u porastu broj malignih oboljenja. Smatra da ovo pitanje nije političko, te da osiromašeni uranijum ne poznaje naciju.

- Kakve veze imaju deca koja su rođena od 2000. godine sa KiM i nacionalnostima? Deca imaju pravo da žive! U pitanju je zdravlje dece i reč je samo o politici zdravlja - kaže ministar.

Trivan podvlači da je istraga na KiM pitanje domaćih i međunarodnih, kao i regionalnih odnosa, te pitanje odnosa sa prištinskim vlastima.

- Preporučio bih im saradnju sa nama, jer ekološka pitanja nisu politička - kaže ministar.

Govoreći o mešanju američkog ambasadora Kajla Skota u ovo pitanje, Trivan kaže da ga ne zanimaju reakcije, već naši ciljevi i zdravlje građana.

Komisije nije bilo 19 godina jer je falilo preduzimljivosti. Osiromašeni uranijum ima svoje ozbilje pretnje, i naučnici dobro to znaju. Italijani su odradili temeljno svoj posao i dokazali da je više od 300 njihovih vojnika obolelo i umrlo od delovanja osiromašenog uranijuma na prostorima na kojima su bili, uključujući i KiM. Zanimljiva je i cinična zato izjava da osiromašeni uranijum nema štetna dejstva! Prema njihovim saopštenjima, osiromašeni uranijum "dugoročno" nije štetan. Posledice su očigledno dramatične i ne bavimo se samo osiromašenim uranijumom i podsećam da su bombarodvana naša petrohemijska postrojenja, što izaziva dramatično zagađenje koje je gotovo identično posledicama osiromašenog uranijuma - kaže Trivan za "Novo jutro".

Kako kaže, istraživaće se i ovaj vid zagađenja i nemoguće je relativizovati ovo pitanje koliko god se neki trudili.

Tužba je, kako kaže, legitimna, a istraživanje o posledicama bombardovanja će pružiti podatke.

- Srbiju je bombardovalo 19 zemalja NATO pakta, ali su to bile bivše administracije tih zemalja. I ko kaže da sadašnje administracije snose odgovornost prethodnih? One, generalno, ne snose odgovornost i, ako ne dele tu politiku, neka nam pomognu da stručno-tehnički dođemo do zajedničkih odgovora i rešenja. Ne mislim da je teško i loše u odnosima zemalja reći "izvini" - kaže ministar, pozivajući na mir.

Govoreći o naglim klimatskim promenama i uticaju na zdravlje i životnu sredinu, Trivan kaže da se sve promenilo, te da nam je teško da ovu činjenicu shvatimo i prihvatimo.

- Teško je doneti mere koje će promeniti klimu. Klima se menja, a Srbija ide ka suptropskoj klimi - povećava se srednja godišnja temperatura, broj sušnih dana, dnevne temperature rastu, padavine su nepravilne... Na promene je uticao čovek, ali je i reč o redovnim klimatskim promenama. Cilj nam je da smanjimo emisiju gasova kako bi se ublažio efekat staklene bašte - kaže ministar životne sredine.